Tajne Hebrejske Azbuke

U osnovi bilo kog pisanog izražavanja nalazi se azbuka. U osnovi matematike stoje brojčani simboli. Šta bi bilo kada bi ove dve osnove bile  jedno, ako bi slova i brojevi imali iste simbole?

Ne treba se čuditi da je potrebno intelektualne instrukcije i dosta inspiracije i intuicije da bi se mogao dublje tumačiti neki hebrejski tekst. Ova se činjenica pojavljuje iz jasnog razloga i to je: u hebrejskom ne postoje različiti simboli za slova i brojeve. Postoji jedna korelacija između alfabeta i jednog brojnog sistema, a naziv ove korespondencije je Gematrija.

Napomenimo neke od formi Gematrije: „revelirana (otkrovljena)" forma koja se pojavljuje u raznim oblicima Rabinskog Judaizma i „mistička" forma, pretežno kabalistička praksa.

U tekstu u kom se sekvenca simbola može tumačiti kao broj ili reč, evidentno je da može proizvesti konfuzije onima koji nisu pripreljeni u ovom domenu.

Hebrejski alfabet  sadrži 22 karaktera, pet od ovih poprimaju drugačiji oblik ako se pojavljuju na kraju reči. Asocijacija između slova i brojeva vrši se po sledećem kodu:

 (!Napomena: na hebrejskom se piše od desna na levo)
Reč tata (otac) na hebrejskom je .āb i sastoji se od slova ALEF i BET: ב א

Reč mama na hebrejskom je .ēm i sastoji se od slova ALEF şi MEM: מ א

Reč dete na hebrejskom je yælæd: IOD, LAMED, DALET: ד ל י

Koristeći se tablicom za konverziju dobijamo:

• za reč tata: alef=1, bet=2 => 1+2=3; 

• za reč mama: alef=1, mem=40 => 1+40=41;

Spektakularno je opaziti ono što nastaje onda kada sabiremo „tata" sa reči „mama". Dobijamo kao zbir reč „dete": tata+mama=dete. Takođe, smatra se da su one reči koje imaju jednak zbir slova u određenoj međusobnoj povezanosti i pripadaju istoj kategoriji.

Nije slučajno da se smatra da stara pisma poseduju dublji karakter nego što to izgleda na prvi pogled. Tako možemo razumeti opsesiju nekih osoba da prodru u ezoteričko značenje nekih tekstova. Ipak, strogo matematičko računanje je jedno, razumevanje simbola je drugo. Sa ove tačke gledišta u Gnozi se jasno kaže da je potrebno više od prostog intelekta, senzorske pameti ili intermedijarne pameti, da bi se razotkrile misterije simbola. Potrebna je UNUTRAŠNJA PAMET i tako se otvaraju ona tri stepenika inicijacije: IMAGINACIJA, INSPIRACIJA i INTUICIJA. Ovo pripada drugoj vrsti dijalektike i to dijalektici svesti, čiji je jezik simboličan, sličan jeziku snova i parabola.