Zakon klatna

Interesantno je da mi imamo u kući jedan časovnik sa klatnom, ne samo da bismo znali koliko je sati, već i radi toga da malo reflektujemo.

Časovnik bez klatna ne radi; kretanje klatna je od dubokog značenja.

U prastarim vremenima nije postojala dogma evolucije; u to vreme mudraci su razumeli činjenicu da se istorijski procesi uvek odvijaju u skladu sa ZAKONOM KLATNA. 

Sve teče napred i nazad, uzlazno i silazno, raste i opada, odlazi i dolazi, u skladu sa ovim divnim Zakonom.

Uopšte nije čudno da sve oscilira, da je sve podvrgnuto fluktuaciji (talasanju) vremena, da sve evoluira i involuira.

U jednom krajnjem (amplitudnom) položaju klatna je radost, u drugom je patnja; sve naše emocije, misli, aspiracije, želje, osciluju u skladu sa Zakonom klatna.

Nada i beznađe, optimizam i pesimizam, pasija i bol, uspeh i neuspeh, dobitak i gubitak, sigurno je da odgovaraju dvama krajnjim položajima kretanja klatna.

Egipat se podigao do svoje moći i znamenitosti na obalama sakralne reke, ali kada se klatno podiglo na suprotni krajnji položaj, zemlja faraona je pala i podigao se Jerusalim – voljeni grad Proroka.

Izrael je pao kada je klatno promenilo položaj, a na drugoj krajnjoj tački se pojavila Rimska imperija.

Klatnasto kretanje uzdiže i ruši Imperije, čini da se pojavljuju snažne civilizacije, a potom ih uništava, itd.

Možemo da stavimo na desni krajnji položaj klatna pseudoezoteričke i pseudo okultističke škole, religije i sekte.

Možemo da stavimo na levi krajnji položaj sve škole materijalističke vrste, marksističke, ateističke, skeptične, itd.

Antiteze klatnastog kretanja, promenljive, potčinjene su neprestanim promenama.

Religiozni fanatik, iz razloga bilo kog neobičajnog događaja ili nekog razočarenja, može da pređe na drugu krajnost klatna, pretvarajući se u ateistu, materijalistu, skeptičara.

Materijalistički fanatik, ateista, nakon bilo koje neobične činjenice, možda nekog transcendentalnog metafizičkog događaja, jednog momenta neopisivog terora, moguće je da se prenese na suprotnu krajnost klatnastog kretanja i da se pretvori u nepodnošljivog reakcionarnog religijskog vernika.

Na primer: sveštenik, pobeđen u jednoj polemici od strane jednog ezoteričara, očajan, postaje nevernik i materijalista.

Poznao sam slučaj jedne gospođe, ateiste i nevernika, koja se nakon jednog metafizičkog doživljaja, jasnog i odlučnog, pretvorila u najvećeg eksponenta praktičnog ezoterizma.

U ime istine treba da deklarišemo da je materijalistički ateista, istinski i apsolutni, obmana, on ne postoji.

Ispred bliske i neizbežne smrti, ispred jednog doživljaja neopisivog terora, neprijatelji večitog, materijalisti i nevernici, odjednom prelaze na drugu krajnost klatna i mole se, plaču i preklinju beskrajnom verom i ogromnom pobožnošću.

Sam Karl Marks, autor Dijalektičkog materijalizma, bio je Jevrejin i religiozni fanatik i, nakon njegove smrti, bio je sahranjen kao veliki rabin.

Karl Marks je izradio svoju Materijalističku Dijalektiku sa jednim jedinim ciljem: „STVORITI ORUŽJE KAKO BI UNIŠTIO SVE RELIGIJE SVETA POSREDSTVOM SKEPSE.“ 

Duh je duh (Biće), i samo posredstvom samoga sebe može da spozna sebe.

Stoji zabeleženo: „BIĆE JE BIĆE I RAZLOG BITI BIĆA JE UPRAVO BIĆE“.

Fanatici Boga materije, naučnici Materijalističke Dijalektike, jesu sto posto empirički i apsurdni. Govore o materiji sa čudnom i glupom samouverenošću dok, realno, ništa ne znaju o njoj.

Šta je materija? Pamuk? Gvožđe? Meso? Skrob? Kamen? Bakar? Oblak ili nešto drugo? Govoriti da je sve materija bilo bi isto toliko empirički i apsudrno kao i podržavati da je čitav ljudski organizam jetra ili srce ili bubrezi. Očigledno, jedno je jedno i drugo je drugo, svaki organ je drugačiji i svaka supstanca je različita.Tada, koja od ovih supstanci je toliko reklamirana materija?

Sa konceptima klatna poigravaju se mnogi, ali ustvari koncepti nisu realnost. 

Pamet poznaje samo iluzorne oblike prirode, ali ne zna ništa o istini sadržanoj u tim formama.

Teorije se demodiraju vremenom, godinama, a ono što je neko učio u školi, dokazuje se potom beskorisno; ZAKLJUČAK: niko ne zna ništa.

Koncepti desne krajnosti ili leve krajnosti klatna prolaze isto kao i moda kod žena, sve su to procesi pameti, stvari koje se proizvode na površini razumevanja, gluposti, sujete intelekta.

Svakoj psihološkoj disciplini suprotstavlja se druga disciplina, svakom psihološkom procesu strukturisanom na logički način, suprotstavlja se drugi sličan. I nakon svega toga, šta? 

Realnost, istina, to je ono što nas interesuje; a ovo nema veze sa klatnom, ne nalazi se na oscilacijama terorija i verovanja.

Istina je nepoznata tren za trenom, momenat za momentom.

Istina se nalazi u centru klatna, a ne na desnom ili levom krajnjem položaju.

Kada su upitali Isusa: „Šta je Istina?“, očuvao je duboko ćutanje. A kada su Budi postavili isto pitanje, okrenuo se i udaljio se.

Istina nije stvar mišljenja, niti teorija, niti predrasuda desne ili leve krajnosti (ekstremnosti). Koncept koji pamet može da stvori o istini, nikada nije istina.

Ideja koju razumevanje ima o istini, nikada nije istina.

Mišljenje koje imamo o istini, bilo koliko da je cenjeno, ni u jednom slučaju nije istina.

Niti spiritualističke struje, niti njihove suprotne materijalističke, nikada neće moći da nas vode ka istini.

Istina je nešto što se mora na neposredan način iskusiti (eksperimentisati), isto kao kada neko stavi prst u vatru pa se opeče, ili kada neko guta vodu pa se udavi.

Centar klantna se nalazi u samoj našoj unutrašnjosti, i tamo treba da otkrijemo i da na neposredan način eksperimentišemo realnost, istinu.

Treba da se samoistražujemo na neposredan način da bismo se samootkrili i da bismo sami sebe duboko spoznali.

Iskustvo istine pojavljuje se samo onda kada izbacimo nepoželjne elemente koji u svom ansamblu konstituišu samo Ja.

Samo odstranjivanjem greške pojavljuje se istina. Samo dezintegracijom samoga Ja, svojih grešaka i bojazni, svojih strasti i požuda, verovanja i fornikacija, intelektualnih tvrdoglavosti i svakojakih samodovoljnosti, dolazi k nama iskustvo realnosti.

Istina nema nikakve veze sa onim što je bilo rečeno ili što još nije rečeno, sa onim što je napisano ili još nije napisano; ona stiže do nas onda kada je Ja umrlo.

Pamet ne može da traži istinu jer je ne poznaje. Pamet ne može da prepozna istinu jer je nikada nije poznavala. Istina dolazi do nas na spontan način onda kada budemo izbacili sve nepoželjne elemente koji sastavljaju samo Ja.

Sve dok svest nastavlja da bude ubuteljena u samom JA, neće moći da eksperimentiše ono što je realno, ono što je onostrano telu, afektima i pameti, ono što je istina.

Kada samo Ja postane svedeno na kosmičku prašinu, oslobađa se svest da bi se definitivno probudila i da na direktan način iskusi istinu.

U pravu je bio Veliki Kabir Isus kada je rekao: „SPOZNAJTE ISTINU I ONA ĆE VAS UČINITI SLOBODNIM“.

Čemu služi čoveku da upozna pedeset hiljada teorija ako on nikada nije eksperimentisao Istinu?

Intelektualni sistem svakog čoveka zaslužuje poštovanje, ali ako se bilo kom sistemu suprotstavlja drugi, ni jedan ni drugi nisu istina.

Najbolje je da se samoistražujemo da bismo se samospoznali i da bismo stigli da jednoga dana, na neposredan način, iskusimo realnost, ISTINU.

Samael Aun Weor. VELIKA POBUNA, Poglavlje 5.