Skip to content
VM Samael Aun Weor: Gnoza Psihologija Alhemija Astrologija Meditacija Kabala
Unutrašnji život je magnet koji privlači spoljašnje događaje
VOPUS | Gnoza arrow Nepoznate dimenzije arrow Kontakt sa vanzemaljcima

Kontakt sa vanzemaljcima

Štampaj E-pošta
Autor Editor VOPUS   

Oficir pilot koji je razgovarao sa vanzemaljcima preko radio stanice

Začuđujuća priča Mela Noela, godine 1953.

Začuđujuća priča jednog oficira pilota Američkih vazduhoplovnih snaga, po imenu Mel Noel. Nakon njegove višegodišnje ćutnje, imajući u vidu da je bio prisiljen od strane svojih pretpostavljenih da ne priča, Noel je na kraju odlučio da govori o svojim ličnim iskustvima. Noel nije tražio niti želео bilo kakav publicitet i nije primio nikakvu materijalnu nagradu za svoja izlaganja. Noel je poznat u svom okruženju kao čestita i dostojanstvena osoba. On garantuje da sadržina njegovog izveštaja potpuno odgovara istini i tvrdi da je odlučio da govori iz razloga da se jednom zauvek razruše prepreke ćutnje koje vlasti brižljivo čuvaju u vezi sa problemom NLO. Evo izveštaja:

Dogodilo se 1953. i u prvim mesecima 1954. Nijedan od nas nije učestvovao u Korejskom ratu, zato što smo još pohađali školu vazduhoplovstva. Odmah posle toga bili smo poslati u vazduhoplovnu eskadrilu koja se nalazila u jednoj zapadnoj oblasti Sjedinjenih Država. Trojica od nas bili smo izabrani i rečeno nam je da treba da učestvujemo u jednom zadatku. Bili smo obavešteni da je u pitanju državna bezbednost zemlje.

Nikada nismo doznali zašto smo bili mi izabrani. Rečeno nam je da je zadatak u vezi sa NLO. Rečeno nam je, takođe, da je sve stroga tajna što nam se bude desilo u toku misije i da ne smemo pričati ni prijateljima, ni rodbini, niti čak ostalim oficirima, niti među nama samima.

Rekli su nam: podnesite vaš raport i potom zaboravite svako sećanje pameti. Predstavite sebi ideju da se ništa nije dogodilo. Zaredom, u toku mnogih časova, prikazani su nam filmovi, koje su realizovali vojni avioni. Pokazali su nam stotine fotografija sa NLO. Mnogi dokumenti dolazili su iz vladine arhive, a drugi su bili oduzeti od civila. Primili smo instrukcije o specifičnim letećim manevrima i ubedili su nas da je sve oružje „JTF 86“ bilo zamenjeno sa fotografskom i filmskom opremom i sa infracrvenim filmovima.

Kada su nas dobro instruirali u pogledu zadatka, stavili su nas pod komandu jednog pukovnika koji nije član ekipe. Došao je upravo iz Vašingtona. Sve vreme on je bio naš pretpostavljeni i odmah je postao naš dobar prijatelj i poverenik. Kada smo bili na zadatku, vladao se vojnički, nikada nije govorio o ličnim stvarima, društvenim ili svakodnevnim. Razmišljao je u tišini.

Pre početka zadatka ubeđivali su nas da se ništa specijalno neće dogoditi i, iako smo znali da je naš posao u vezi sa NLO, nismo mislili da ćemo nekog da sretnemo, s tim više da ih čujemo. Prve letove smo obavljali da bismo se orijentisali u svakojakim klimatskim situacijama. Leteli smo u tesnoj formaciji, na približno 38. 000 stopa iznad oblasti Stenovitih planina u Idahou, u Yutou i dalje prema severu.

Onda kada smo imali prvi susret, poručnik X je izjavio: „Bojeis je na 9 sati, na istom je nivou sa nama“. Reč „bojeis“ je deo specijalne terminologije Vazduhoplovnih snaga, znači Neidentifikovani Leteći Objekat, bilo šta nije naše i da se nalazi pored nas. Svi smo bili svesni toga.

Bilo je 16 objekata u formaciji V, leteli su pored nas istom brzinom od 680 čvorova, što je jednako sa 1852 km/h. Pri ovoj brzini uspevali smo da se relativno dobro primećujemo. Opazili smo da su bili okruženi aurom, kao nekom slabom svetlošću sličnom neonskoj. Moj utisak: bio sam dosta konfuzan, nisam znao šta se događa. Nisam nikada pre toga tako nešto video. Nisam govorio.

Nakon nekog vremena, posle zajedničkog leta, približili smo se, ali smo poštovali zapovest da održavamo izvesno rastojanje. Dobro smo znali šta se dogodilo avionima koji su se suviše mnogo približili i nismo želeli da završimo kao i oni.

Objekti su napustili formaciju i formirali su četiri grupe od po četiri objekta. Nakon jednog minuta, napustili su i ovu formaciju i pokazali su nam manevre koji su apsolutno nemogući za naše avione. Zaustavili bi se odjednom pri brzini od 3 000 milja, kao kada se ugasi svetlo. Potom bi krenuli istom. Kada su se zaustavili, mogli smo dobro da opazimo ocrte. Imali su prečnik od 50 metara i visinu od 20-30 metara. Kada bi ubrzali, menjao se aspekat boje aure. Nismo čuli nikakvu buku. Svi manevri su trajali 8 minuta, a potom su NLO nestali na isti način kao što su se pojavili.

Odmah posle spuštanja, podsetili su nas da ne pričamo o onome što smo videli. Podneli smo naš izveštaj. Nikada nismo doznali da li su kamere u našim avionima snimale, jer su filmovi bili preuzeti odmah nakon spuštanja. Takođe, nismo znali gde su odneseni.

Leteli smo izvesno vreme bez ikakvog susreta, potom smo videli NLO po drugi put i bilo ih je pet. I ovoga puta je bio poručnik X taj koji ih je prvi video.

Sve se odvijalo kao i prvi put, ali su bili tamo i kretali se oscilirajući gore i dole. Zakoni fizike koje smo proučavali u školi nisu imali ništa zajedničkog sa njihovim manevrima. Pri trećem susretu rekli su nam da promenimo frekvenciju naših radio uređaja. Ova komanda nam je bila upućena posredstvom koda na način koji mi nazivamo „obrnuti azbučni redosled“. Bilo mi je potrebno 20 ili 25 sekunda da nađem frekvenciju.

Kada sam je najzad našao, čuo sam na kraju glas koji je govorio, ali nije bio ni moj ni ostala tri člana ekipe. Ovaj glas je odgovarao na nekoliko pitanja. Treba da podvučem da ni ja, ni ostala tri člana ekipe nismo postavili nijedno pitanje, ali pored svega toga kvalitet prenosa je bio tako savršen kao kada bi koristili radio u bazi. Komunikacija je bila jasna, izgovaranje i upotreba vokala bili su izvrsni, samo su reči bile izgovarane veoma sporo.

Kasnije, pukovnik je rekao da je učestvovao u razgovoru. On je rekao: nisam uputio glasno pitanja, jednostavno sam na njih mislio i nisu odgovorili na sva pitanja, odgovorili su samo na neka.

On je još rekao da je prvo pitanje bilo: „Verujete li u Boga?“ Pitao je ovu stvar zato što ako bi bila inteligentna stvorenja s verom u Boga, može se pretpostaviti da nemaju neprijateljske namere.

Odgovor smo svi čuli: „Treba da naučite da prihvatite da postoje više od 150 milijarde univerzuma“. Drugo pitanje je bilo sledeće: „Odakle dolazite?“ Odgovor je bio: „Naše eskadrile su sastavljene od individua koja dolaze sa planeta koje vi nazivate: Venera, Jupiter, Merkur, Mars, Saturn“.

Rezultat ove avanture je bio takav da, onda kada smo se spustili, jedva smo stajali na nogama, bili smo bukvalno rastrojeni, nismo bili pripremljeni za ono što se dogodilo, želeli smo samo da više ne učestvujemo u misiji i da odemo i ovo smo jasno rekli. Dali su nam umirujuća sredstva i pukovnik nam je odmah rekao: „Ne govorite ni sa kim o ovoj komunikaciji, recite samo da ste videli NLO, ali ne pričajte o subjektu radio“.

Drugog dana smo bili oslobođeni specijalne misije i odveli su nas u običnu službu, ali je bio problem živeti nakon onog doživljenog iskustva. Razgovarali smo sa starim ratnicima, videli smo psihološke posledice borbi prsa u prsa. Ista je stvar. Sudi se čovečanstvu, sudi se samom svetskom načinu mišljenja i pitanje je kako se može pomiriti ovo iskustvo sa mojim životom, sa mojim običnim načinom života.

Ali ovo je samo prvi deo priče.

Dva meseca kasnije, pukovnik me je pozvao telefonom i rekao mi je: „Dođi kod mene kući, želim da razgovaram s tobom“. Otišao sam srećan jer sam mislio da će mi pomoći razgovor sa njim. Kada sam stigao, video sam da su ostala dva pilota već stigla. Pukovnik je bio uzbuđen, išao je gore dole i, na kraju, reče nam: „Ja želim da sa nekim razgovaram, treba da kažem ono što se događa“. Slušao sam ga bez daha. „Treba da donesem jednu odluku“, nastavio je on, „ali mi je potrebno da govorim sa nekim ko će da me razume. Verujem da ste samo vi sposobni da razumete. Otkrio sam istinu“. Ćutao je izvesno vreme, a potom je nastavio: „Pre svega, oficir sam ove zemlje, pripadam Vazduhoplovnim snagama i imam dužnosti i odgovornosti, a istina, koju smo otkrili, ne miri se sa svim ovim. Treba da donesem jednu odluku. Ne znam šta da radim, ali je sigurno da oni ne treba ništa da znaju o onome što će se dogoditi“. Malo je oklevao, a potom je zaključio: „Ovo je to što mogu da vam kažem. Videćemo se uskoro“.

Telefonirao nam je nakon nekoliko nedelja: „Dođite, imam nešto da vam kažem. Ona komunikacija nije bila prva, bila je prva onda kada je pored mene bio još neko“. Potom je pričao ponešto o njegovom iskustvu, a ne verujem da je rekao ni desetinu od onoga što je znao, ali i samo toliko, bilo je za nas previše. Rekao nam je takođe da diskosi ne mogu leteti od planete do planete. Brodovi-majke služe za interplanetarni prevoz ovih diskosa. Oni dolaze sa različitih planeta čak i izvan našeg sunčevog sistema.

Za vreme jednog leta prema Vazduhoplovnoj bazi Phenix u Arizoni, on je po prvi put razgovarao sa pilotima ovih brodova. Informisali su ga da su organizovali sastanak na palubi jednog NLO, na 18 km od Phenixa. Pukovnik je ušao u jedan diskos sa prečnikom od 30 metara koji se nalazio u jednom usamljenom uglu poljane, koji se oslanjao na tri nosača. Potom nam je pukovnik pokazao mali metalni diskos. Rečeno mu je da rukama drži diskos na stomaku kako ne bi pretrpeo povrede pri ulasku u energetsko polje NLO-a. Na palubi mu je predstavljen jedan Majstor; i onda je pukovnik počeo da postavlja pitanja o motivu njegovog prisustva tamo i šta se očekuje u budućnosti.

„Rekli su mi, reče pukovnik, da su oni odgovorni za ovu planetu, koja će se u budućnosti naći u nepovoljnim uslovima. Naša planeta je smatrana kao neko čistilište na kome se reinkarniraju oni koji imaju da rešavaju ozbiljne probleme. Objasnili su mi šta je reinkarnacija. Majstor je napravio seriju predviđanja, uključujući i budućnost države Kalifornije. Najavili su mi početak jedne nove ere, čija se influencija već oseća, ali koja će se potpuno osetiti prema 2000. godini. Kao pripremu, želimo da učinimo mnogobrojne političke promene, religijske i društvene revolucije.

Stanovnici zemlje proizvode permanentno negativne vibracije, naš svet je materijalistički i veruje samo u ono što vidi. Ljudi više vole dodirljive stvari, ali treba da prihvatimo da nam ništa ne pripada, čak ni sopstvena deca“.

Pukovnik je potom rekao da smo mi ljudi u nekoj meri primili neku licencu da bismo se sami rukovodili. Nije znao ko je tu licencu dao, ali smo mi bili slobodni da koristimo zemlju, vodu, vazduh. Nismo imali da platimo nikakav porez zbog te koristi, nego da poštujemo ono što je zapovedao univerzalni zakon uzroka i posledice.

Pukovnik je tražio objašnjenja onoga što nazivamo karma. Majstor je rekao: reinkarnacija je jednostavna kao osnovna škola. Prvo se pohađa i uči se ono šta je potrebno. Na kraju godine se polaže ispit i student prelazi u sledeći razred, koji ima više mogućnosti za izučavanje.

U drugom redu: biva oboren i treba da ponavlja razred. U trećem redu: pohađa kurseve u toku čitave godine i ne polaže ispit. U ovom slučaju, treba da bude van škole stotine godina, možda hiljade, pre nego što će stići do nivoa svesti koji je potreban da bi uspeo na probi.

Majstor je takođe rekao: „Deca su jedina vaša nada. U četvrtoj godini ste ih već navikli na predrasude, nepoverenje, mržnju, vaš egoizam, sve do one tačke kada su već na pogrešnom putu. Mi počinjemo da vaspitavamo decu kad ispune tri meseca. Sa 15 godina su već šampioni telepatije“. I završio je pukovnik: „Sada znate sve. Možete da činite šta želite, prihvatate li ili ne prihvatate“.

Razišli smo se 1957 i ja sam se vratio u Connecticut. Dve godine kasnije, primio sam telegram od pukovnika, nalazio se na aerodromu White Plains i dao mi je broj njegovog telefona. Zazvonio sam i pozvao me je da se sretnemo jer je imao da mi saopšti važne stvari. Kada sam stigao, prišao mi je veoma veoma srećan. „Odlučio sam da idem sa njima“, uzviknuo je. „Pukovniče, prošle su dve godine, treba da me obavestite. Šta želite da kažete?“ „Ono što sam rekao. Za tri dana idem sa njima“. „Da li se plašite?“ „Uopšte ne. Najsrećniji sam čovek na svetu. Čekam ovaj momenat kao što čeka dete Božić Batu. Znam kuda idem i ova stvar je veoma važna“.

Od tada, telefonirao sam mu svakodnevno. Ako je leteo, tražio me je on kada bi se vratio. Dvadeset i sedmog dana potražio sam ga na aerodromu i rekli su mi da je na zadatku preko Atlantika. Reko sam im da me pozove telefonom, ali nije to učinio, pa sam ponovo zvao i rekli su mi da se njegov avion nije vratio. Sačekao sam nekoliko sati i ponovo sam telefonirao. „Tražimo ga. Izgubio se“. Sledećeg jutra ponovo sam telefonirao. „Nema nijedan znak od njega ili od njegovog uređaja. Odustajemo od traženja“.

Glavni aspekti koji se daju u ovom kontaktu:

1. Svedočanstvo daje oficir američkih vazduhoplovnih snaga. U ovom vojnom aspektu možemo primetiti kako su već u ono vreme velike supersile (države) pretile pilotima da prećutkuju o realnosti vanzemaljskih NLO.

2. Treba da znamo i da prihvatimo da postoji više od 150 milijardi univerzuma. Ovaj odgovor na pitanje: Verujete li u Boga(?), treba da učini da ljudi sa Zemlje reflektuju, oni koji još veruju da su jedina inteligentna bića u univerzumu. Pozivam ove osobe da meditiraju na sledeće: u skladu sa otkrićem vanzemaljaca, ova kosmička makrokonstrukcija, koju jedva percipiramo, sastavljena je od 150 milijardi univerzuma u stalnoj ekspanziji.

Sa druge pak strane, ako bi se ljudsko biće više opažalo u unutrašnjosti, videlo bi da postoji urođena naklonjenost koja ga, ranije ili kasnije, podstrekuje prema visini. Ovo je božanstvo koje svaki čovek nosi u sebi i koje prepoznaje beskonačni kosmos kao svoju realnu domovinu.

Jednoga dana, ovozemaljski čovek putovaće kroz ovaj kosmos uz prijatna iskustva koja će mu pružiti ova realizacija. Ali, prvo, čovek treba da zna ko je, šta ovde radi i koji treba da bude njegov odnos sa okruženjem. Samo će onda moći da uđe u Međuzvezdanu Konfederaciju Spasenih svetova. Nikada pre.

3. Poreklo vanzemaljskih brodova sa Venere, Marsa, Merkura, Saturna itd, podržano je svedočanstvom drugih kontaktiranih. Takođe, ovde smo da u ovim momentima doživljavamo promenu ere, promenu koju odobravaju ne samo veliki kontaktirani našeg vremena, nego i skoro sve duhovne struje.

Što se tiče budućnosti Kalifornije, iako se Mel Noel nije izjasnio, postoji više izvora informacija koje najavljuju neizbežno potapanje gradova Los Anđelesa, San Franciska i skoro čitave Kalifornije, zbog lošeg stanja u kom se nalazi pukotina San Andres.

4. Mogli smo opaziti da reinkarnacija nije isključivo vlasništvo neke religije sa Zemlje, nego je i vanzemaljac prisvaja i prihvata u svojoj svesti. Zaista, reinkarnacija je konstanta u čitavom univerzumu. Ne reinkarniraju se samo čovečanstva, isto se i niža carstva, a takođe i solarni sistemi i galaksije, onda kada se njihovi ciklusi plodnosti završavaju, takođe reinkarniraju. Nije bilo džabe rečeno: „Iz zemlje dolazimo i u zemlju se vraćamo“. Sve se transformiše, sve se menja. Da bi služilo i da bi bilo služeno.

AddThis Social Bookmark Button
 
Intervju sa Nikolom Teslom >

Predavanje SPOZNAJE u SRBIJI (jesen 2018)Konferencija u Beogradu, maj 2018.

  • Beograd

  • DOPISNI KURSEVI
    na SRPSKOM jeziku

    NARUČI KNJIGE



    Korisne veze

    Preporučujemo