Skip to content
VM Samael Aun Weor: Gnoza Psihologija Alhemija Astrologija Meditacija Kabala
Život je kao film; kada se završi projekcija, namotamo traku na kalem i ponesemo je u večnost
 
VOPUS | Gnoza

Muško – ženska priroda Boga

Štampaj E-pošta
Autor Editor VOPUS   
Bog, kao OTAC, jeste MUDROST. Bog, kao MAJKA, jeste LJUBAV. Bog, kao Otac, prebiva u Oku Mudrosti. Oko Mudrosti se nalazi između obrva.

Bog, kao Ljubav, nalazi se u Hramu-Srce. Mudrost i Ljubav su dva osnovna stuba Velike Bele Lože. 
 Muško– ženska priroda Boga, Osiris-Isis Biće MNOGO aspekata u oblasti teologije koje će Gnoza svih vremena doći da razjasni, jer ona predstavlja najviši izvor iz kojeg se možemo napajati, kada nas obuzme žeđ za integralnIm saznanjem. Često smo bili naviknuti da prihvatamo dogmatska mišljenja o toliko kontroverznim i interesantim temama, kao na primer: Koja je prava priroda Boga? Koji je to put kojim ćemo stići da eksperimentišemo naše jedinstvo sa Božanstvom? Postoji stvarna mogućnost da postignemo poznatu iluminaciju, kojoj su težili svi primitivni hrišćani, mistici i srednjovekovni asketi, i uopšte svi oni koji su stvarno želeli da nađu vrhovnu spoznaju? Da proučavamo, dakle, makar deo ovog vrlo interesantnog teološkog mora, uz pomoć onih koji poznaju...

Prvo ćemo pomenuti eminentnu gospođu doktor Elaine Pagels, autora mnogih radova i investigacija o gnostičarima. U jednom od njezinih dela, GNOSTIČKA JEVANĐELjA, ovaj iztraživač podvlači veličanstvenost gnoze, sposobnom da definiše mušku i žensku prirodu Boga, da vidimo:

Za razliku od mnogih svojih savremenika, među božanstvima najbližim antičkom orijentu, Bog Izraela nije delio moć ni sa jednim ženskim Božanstvom, nije imao ni suprugu ni ljubavnicu. Kazivajući istinu, neprisutnost ženskog simbola u odnosu na Boga karakteriše Judaizam, Hrišćanstvo i Islamizam u ozbiljnom kontrastu sa ostalim religijskim tradicijama sveta, kao što su u Egiptu, Babiloniji, Grčkoj i Rimu, ili u Africi, Indiji i Severnoj Americi, gde je prepuno ženske simbolike. Danas hebrejski, hrišćanski i islamski teolozi požuruju u tvrdnjama kako u vezi sa Bogom ne treba da imamo nikakve seksualne izraze. Uprkos ovoj činjenici, realan rečnik kojeg dnevno koriste u službi i molitvi, daje drugačiju poruku: koja je ta osoba vaspitana u hebrejskoj ili hrišćanskoj tradiciji oslobođena od jasnog ubeđenja da je Bog muškog roda?

Čak, iako, katolici obožavaju Mariju kao Isusovu majku, nikad je ne smatraju božanskim ličnim pravom: ako je Marija Majka Božja, nije Majka Bog u jednakim uslovima sa Otac Bog! Hrišćanstvo je, naravno, dodalo izraz „trojica” iz hebrejskog opisa Boga.  Nesumnjivo, od triju datih božanskih lica, dva (Otac i Sin) se opisuju kao muški, a treće Sveti Duh) sugeriše aseksualnost neutralnog izraza , kojeg su Grci koristili kada su se odnosili na Duh, Pneuma. Jedna grupa iz gnostičkih izvora govorila je da su primili tajnu Isusovu tradiciju od strane Jakova i Marije Magdalene. Članovi ove grupe su upućivali svoje molitve kako Ocu božanskom tako i Majci božanskoj: „Od tebe Oče, i sa tobom Majko (Mati), dvaju besmrtnih imena, Roditelji božanskog bića i ti, nebeski stanovniče,...”

Drugi zapisi pokazuju činjenicu da su se njihovi autori pitali kome se obraćao jedini Bog i to muški predlažući: „Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo i mi". (Geneza 1, 26). Znajući da hronika Geneze dalje govori o stvaranju čovečanstva „Muško i žensko stvori ih“ (1, 27), neki su zaključili da Bog, po čijem smo obličju stvoreni, treba da bude kako muško tako i žensko, i kao Otac i kao Majka.
Zato se vrlina Gnoze, koja je kognitivna spoznaja (tj. ulazi u suštinu stvari), sastoji od činjenice da može istraživati pravu priodu kreacije i njenog autora, istovremeno GNOSTICIZAM, kao doktrinarni sistem, ne izučava samo putem dijalektike, već i praktičnim metodama može stići do razumevanja ove Celine preko neposrednog mističkog ispitivanja. Ovo je dozvolilo Ocu savremenog gnosticizma, dr Samaelu Aun Weoru, da kaže:

Nesumnjivo, mogućnosti ljudske spoznaje nikada ne bi mogle da pređu sa one strane Kosmičke imperije logosa Mučkarac-Žena, Tvorca demiurga, Armija Glasa (Verbum).
JAH-HOVAH, OTAC-MAJKA tajna svakog od nas jeste autentičan JEHOVA.
JOD, kao hebrejsko slovo, predstavlja MEMBRUM VIRILE (Muški Princip).
EVE, HEVA (EVA), isto kao i HEBE, grčka Boginja Mladosti i olimpijska verenica Herkulesa, jeste YONI, Božanski Pehar, Eternalno Žensko.
Božanstveni RabShiva-Shakti, Muško – ženska priroda Bogai iz Galileje, umesto da se klanja kultu antropomorfnog Jehove jevrejskog, on obožava svoje unutrašnje božansko Muškarac-Žena (Jah-Hovah), Otac-Majka.
Blagosloveni raspeti na planini Golgote vikao je silnim glasom ove reči: „Oče moj, u tvojim rukama ostavljam svoj duh“. RAM-IO, ISIS, njegova Majka Božanska Kundalini pratila ga je na Krstnom Putu (Via crucis).
Svaka nacija ima svog prvog Boga ili Bogove kao androgine; neće moći drugačije, zato što su smatrali svoje daleke primitivne roditelje, njihove pretke sa dvostrukim polom (seks), kao božanska bića i svete Bogove, tačno kako sada čine Kinezi.
U stvari, veštačko shvatanje Jehove antropomorfnog, eksklusivnog, nezavisnog od samog svog dela, postavljenog tamo gore na tron despotizma i tiranije, koji lansira gromove i grmljavinu protiv ovog ljudskog mravinjaka, rezultat je ignorancije, jednostavno intelektualna idolatrija.
 Ovo pogrešno shvatanje Istine, nažalost, ukorenilo se kako kod zapadnog filozofa tako i kod vernika bilo koje sekte kompletno lišene gnostičkih principa.
Ono što su sve vreme gnostičari odbijali nije nepoznati Bog, Jedini i uvek prisutni u Prirodi, ili Natura In Abscondito, već Boga ortodoksne dogme, zastrašujuće Božanstvo osvetničkog Zakona Taliona (oko za oko i zub za zub).
Apstraktni apsolutni prostor, Nekognitivan (nepoznat) Bog, nije ni beskrajni vakuum, niti uslovljena ispunjenost, već oboje u isto vreme.
Autor uobličenog sveta jeste, dakle, mistička grupa tvoraca Muškaraca-Žena ili Duplih Bogova kao Tlaloc, Bog kiša i gromova, i njegova supruga Chalchiuhtlicue, ona sa suknjom od žada iz hramova Maja, Asteka, Olmeka, Zapoteka itd., itd.
U reči „Elojim“ (Elohim) nailazimo na transcendentalni ključ koji nas navodi na razmišljanje.
Stvarno, Elojim, sa J, se prevodi kao Bog u raznim odobrenim i pregledanim verzijama Biblije.
Neoboriva je činjenica, ne samo sa ezoteričke tačke gledišta, već i sa lingvističke, da izraz „Elohim“ je žensko ime sa terminacijom za muški rod množine. Doslovno, prevod bi bio Bogovi i Boginje.
"I Duh muških i ženskih principa se prostre na bezobličnu površinu i kreacija se ostvari”
Neoborivo, religija bez Boginja je upola ateistička.
Ako istinito želimo savršenu ravnotežu našeg duhovnog života, treba da se klanjamo kultu Elohima (Bogovima i boginjama iz starih vremena), a ne antropomorfnom Jehovi, nepriznatom od strane Velikog Kabira Isusa.
Kult idolatrije antropomorfnog Jehove umesto Elohima, zaistinu je silna prepreka za dobijanje supranormalnih stanja svesti.
Gnostički antropolozi, umesto da se skeptički smeju - kao profani antropolozi - ispred predstavljanja Bogova i Boginja u raznim panteonima Asteka, Maja, Olmeka, Tolteka, Inka, Druida, Egipćana, Hindusa, Kaldejaca, Feničana, Mesopotamaca, Persijanaca, Rimljana, Tibetanaca, itd, itd, oni se duboko klanjaju ovim Božanstvima. Ovo je zbog toga što u ovima prepoznajemo Elohima-Tvorca Univerzuma. „Onaj ko se smeje nečemu što ne poznaje, na putu je da postane idiot“.

Adevărul despre Iuda

 

AddThis Social Bookmark Button
 
< Da, postoji Pakao... Da, postoji Đavo... Da, postoji Karma   Moć Svesne molitve >

Predavanje SPOZNAJE u SRBIJI (jesen 2018)Konferencija u Beogradu, maj 2018.

  • Beograd

  • DOPISNI KURSEVI
    na SRPSKOM jeziku

    NARUČI KNJIGE



    Korisne veze

    Preporučujemo

    Drama u Tíbetu

    Čovek u Svetu/

    Svet u Čoveku