Skip to content
VM Samael Aun Weor: Gnoza Psihologija Alhemija Astrologija Meditacija Kabala
Osoba je ono što je i njen život

DOBRO i LOŠE

Štampaj E-pošta
Autor Editor VOPUS   

Dobro i Zlo ne postoje. Neka stvar je dobra kada nam odgovara i loša kada nam ne odgovara. Dobro i zlo su stvari egoičkog i kapricioznog zajedničkog života Pameti. 

Čovek koji je izmislio fatalističke izraze Dobro i Zlo bio je Atlantiđanin Makari Kronvernkzyon, istaknuti član naučnog društva Akaldana, koji se nalazi na potopljenom atlantiđanskom kontinentu.

Stari mudrac iz prastarih vremena nije nikada slutio tako teško zlo koje će prouzrokovati čovečanstvu, izmišljanjem onih svojih dveju reči.

Atlantiđanski mudraci su duboko izučavali sve evolutivne, involutivne i neutralne sile prirode; ali je ovom mudrom starcu došla ideja da prve dve definiše, prva dva termina, DOBRO i ZLO. Sile evolutivne vrste bile su nazvane DOBRE, a Sile Involutivne vrste bile su prekrštene terminom ZLE. Neutralne sile nisu primile nikakav naziv. 

Pomenute sile dejstvuju u unutrašnjosti čoveka i prirode. Neutralna sila je tačka oslonca i ravnoteže.

Mnogo vekova, nakon potapanja Atlantide sa famoznim Posejdonom, o kom nam govori Platon u „Republici“, postojao je u orijentalnoj civilizaciji Tiklyamishayana prastari sveštenik koji je počinio tešku grešku i zloupotrebljavao izraze Dobro i Zlo, neprikladno ih je upotrebljavao, da bi na njima utemeljio neki Moral. Ime ovog sveštenika bilo je Armanatoora.

Zajedno sa prolaskom vremena, tokom bezbroj vekova, čovečanstvo se pokvarilo ovim rečima i pretvorilo ih je u fundament za sve svoje Moralne Kodekse. Danas nalazimo ove dve reči do zasićenosti.

Danas postoje mnogi reformatori koji žele da uspostave Moral, ali oni imaju Pamet zarobljenu u Dobru i Zlu, za nesreću njihovu i ovog tužnog sveta.

Svaki Moral se zasniva na reči Dobro i Zlo, zbog toga, svaki Moralni transformator je, u stvari, reakcionar.

Izrazi Dobro i Zlo uvek služe radi opravdavanja ili osuđivanja naših sopstvenih grešaka.

ONAJ KO OPRAVDAVA ILI OSUĐUJE, NE RAZUME. Inteligentno je da se razume razvijanje Evolutivnih sila, a nije inteligentno da se opravdavaju sa izrazima „Dobro“. Inteligentno je da se razumeju procesi Involutivnih sila, ali je glupo da se osuđuju izrazima „Zlo“. 

Svaka Centrifugalna sila može da se pretvori u Centripetalnu silu. Svaka Involutivna sila može da se pretvori u Evolutivnu.

Među beskonačnim procesima Energije u Evolutivnom stanju, postoji beskonačno mnogo procesa Energije u Involutivnom stanju. 

U svakom ljudskom biću postoje različite vrste energija koje evoluiraju, involuiraju i neprestano se preobražavaju. 

Odobravati jednu vrstu Energije, a osuđivati drugu, znači ne Razumeti. Vitalno je da razumeš. 

Iskustvo Istine je veoma retko u redovima čovečanstva, zahvaljujući konkretnoj činjenici mentalne učaurenosti. Ljudi su učaureni u suprotnim „Dobro“ i „Zlo“

Revolucionarna psihologija gnostičkog pokreta bazira se na studiranju različitih tipova energija koje deluju u unutrašnjosti ljudskog organizma i prirode. 

Gnostički pokret ima revolucionarnu etiku koja nema ništa zajedničko sa moralom reakcionara, ni sa konzervativnim i hendikepiranim terminima dobrog i lošeg.

U psiho-fiziološkoj laboratoriji ljudskog organizma postoje evolutivne sile, involutivne sile i neutralne, koje treba da budu studirane i duboko shvaćene.

Termin „dobro“ sprečava razumevanje evolutivnih energija zbog opravdavanja. 

Termin „loše“ sprečava razumevanje involutivnih sila zbog osuđivanja. 

Opravdavati ili osuđivati ne znači razumeti. Ko želi da završi sa svojim defektima ne treba da ih opravdava niti da ih osuđuje. Hitno je da razumemo sopstvene greške. 

Da razumemo bes u nama, na svim nivoima pameti, to je fundamentalno kako bi se u nama rodila vedrina i blagost.

Da razumemo bezbrojne aspekte pohlepe, neodložno je, kako bi se u nama rodila filantropija i dobročinstvo. 

Da razumemo požudu na svim nivoima pameti, neodložan je uslov kako bi se u nama rodila istinska seksualna neporočnost. 

Da razumemo zavist na svim nivoima pameti, dovoljno je da se u nama rodi osećaj saradnje i radosti za dobrobit i progres drugih. 

Da razumemo ponos u svim aspektima na svojim nivoima, baza je da se u nama rodi, prirodno i jednostavno, egzotični cvet poniznosti. 

Da razumemo ono što predstavlja onaj elemenat inercije nazvan lenjost, ne samo u svojim grotesknim formama, već i u svojim najsuptilnijim formama, neodložno je, da bi se u nama rodio osećaj aktivnosti. 

Da razumemo razne forme gurmanizma i pohlepe, ekvivalentno je sa uništiti poroke instinktivnog centra, kao što su na primer banketi, pijanke, lov, činjenice da budemo mesožderi, strah od smrti, želju da ego nastavlja, strah od poništenja itd. 

Profesori iz škola, srednjih škola i univerziteta savetuju svoje učenike da postanu bolji kao kada bi ego mogao da postane bolji, savetuju ih da osvoje određene vrline kao da ego može da osvoji vrline itd. 

Hitno je da se razume da ego nikada neće postati savršeniji, a da onaj koji žudi za vrlinama osnažuje svoj ego.

Totalna savršenost se rađa u nama jedino kroz otapanja ego-a, vrline se rađaju u nama prirodno i jednostavno, onda kada razumemo naše psihološke defekte, ne samo na intelektualnom nivou, već na svim nivoima podsvesne i nesvesne pameti. 

Glupo je da želiš da postaneš bolji, želeti svetost znači zavist, žudeti za vrlinama znači osnaživanje ego-a sa otrovom pohlepe. 

Imamo potrebe za totalnom smrću ego-a, ne samo na intelektualnom nivou, već i u svim skrivalištima, regionima, nivoima i koridorima pameti. Kada smo umrli apsolutno, nama ostaje jedino ono što je savršeno, ono što je ispunjeno vrlinama, ono što je esencija našeg intimnog Bića, ono što nije vreme.

Jedino duboko razumevajući sve neograničene procese evolutivnih sila koje se odvijaju u unutrašnjosti nas samih ovde i sada, samo razumevajući integralno različite aspekte involutivnih sila koje se odvijaju u unutrašnjosti nas samih u svakom momentu, možemo otopiti ego.

Termini dobro i loše služe da opravdavaju i osude, ali nikada za razumevanje

Svaki defekt ima mnogo aspekata, dubine, udubljenja i prodornosti. Razumeti defekt na intelektualnom nivou ne znači da smo ga razumeli u raznim nivoima podsvesnosti, nesvesnosti i infrasvesnosti pameti.

Svaki defekt može da nestane iz intelektualnog nivoa, ali da nastavlja u ostalim nivoima pameti. 

Gnev se prerušava u odeću sudije. Mnogi čeznu da ne budu pohlepni. Postoje osobe koje ne čeznu za novcem, ali čeznu za psihičkim moćima, vrlinama, ljubavima, sreći, ovde ili posle smrti itd, itd, itd. 

Mnogi muškarci i žene se uzbuđuju i fasciniraju pred osobama suprotnog pola, kaže se, zato što vole lepotu; njihova sopstvena podsvest ih izdaje. Požuda se prerušava u estetski osećaj. 

Mnogi zavidni zavide svecima i čine penitenciju (pokajanja) i bičuju se jer žele da i oni budu sveci. 

Mnogi zavidni zavide onima koji se žrtvuju za čovečanstvo i onda želeći da i oni budu veliki, ismejavaju one koji zavide i lansiraju protiv njih sve mizerije i klevete.

Neki se osećaju ponosni svojom pozicijom, novcem, slavom i prestižom, a neki se osećaju ponosni zbog svog poniznog stanja. 

Diogene se osećao ponosnim zbog bureta u kojem je spavao, a kada je stigao u kuću Sokrata pozdravio ga je govoreći: „Zdrobi svoj ponos Sokrate, zdrobi svoj ponos“. „Da, Diogene, ti sa svojim ponosom drobiš moj ponos“, bio je odgovor Sokrata. 

Sujetne žene uvijaju kosu (lokne), oblače se i kite svim čime mogu, kako bi izazvale zavist drugih žena, ali sujeta se prerušava i sa tunikom poniznosti. 

Predanja govore da se Aristip, grčki filozof, želeći da demonstrira celom svetu svoju mudrost i poniznost, obukao u vrlo staru tuniku, punu rupa, uzeo u svoju desnu ruku filozofski štap i pošao je ulicama Atine. Kada ga je Sokrat ugledao da dolazi, izjavio je: „Oh, Aristipe, vidi ti se sujeta kroz rupe tvoje odeće“.

Mnogo je onih koji se nalaze u mizeriji i bedi zbog elementa lenjosti, ali postoje ljudi koji previše rade kako bi zaradili za život, ali osećaju lenjost da bi sebe studirali i da bi sami sebe spoznali i otopili ego. 

Mnogo je onih koji su napustili gurmanizam i pohlepu, ali, na nesreću, opijaju se i idu u lov. 

Svaki defekt ima više lica, odvija se i sprovodi postepeno, od najniže stepenice psihološkog stepeništa do one najviše stepenice.

U slasnom ritmu jednog stiha krije se delikt. 

Delikt se oblači kao svetac i kao martir, i kao neporočan, i kao apostol itd.

Dobro i loše ne postoji. Dotični termini služe samo da bismo tražili opravdanja i izbacili duboko i detaljno studiranje svojih sopstvenih defekata.

Samael Aun Weor - Fundamentalna edukacija, Poglavlje 22.

Vidi još kupi knjigu

AddThis Social Bookmark Button
 
< Intervju 10 sa V.M. Kwen Khan Khu-om   Albert Ajnštajn o KRIZI >

Predavanje SPOZNAJE u SRBIJI (jesen 2018)Konferencija u Beogradu, maj 2018.

  • Beograd

  • DOPISNI KURSEVI
    na SRPSKOM jeziku

    NARUČI KNJIGE



    Korisne veze

    Preporučujemo